Sta ces ovde? Zavsri MEGATREND I - pali!

juce je mailom prozujao sken oglasa megatrenda sa tekstom "mta ces ovde? zavrsi MEGATREND I - pali" uz subjekt slovna greŠka. danas sam isti taj copy sa sve house of commons u pozadini video na prosvetljenom bilbordu prvom s desna posle skretanja za PC Usce na Novom Beogradu.

necu na ovom mestu da drvim o gresci koja je promakla svima od dizajnera koji je pravio ogas, preko accounta i klijenta koji su oglas odobravali do dtp-ovca koji je radio pripremu i odobravao stampu bilborda - to je stvar svih njih zajedno.

ovde se radi o tome da se privatni univerzitet ciji je jedan od dekana izvesni gospodin zarko obradovic, igrom slucaja ministar prosvete i obrazovanja, reklamira tako sto poziva potencijalne studente da ga upisu, zavrse i zapale iz odavde - tj iz srbije.

samo po sebi je sporno da bilo koji univerzitet se reklamira tako sto ce da se predstavlja kao put za odlazak odavde - taj univerzitet nije dobio licencu da obrazuje kadar za sjedinjene drzave nego za srbiju, a ako li mu treba takva licenca neka pokusa da je dobije od nadlezne US sluzbe.

ono sto je alarmantno jeste da to cini univerzitet ciji je dekan ministar prosvete. da taj ministar kome skole strajkuju vec dva meseca, upravo taj. svojim ucestvovanjem u toj kampanji kroz svoje mesto dekana tog univerziteta ministar taj i takav prolaz fakticki podrzava.

usudicu se da kazem da to nije cudno. ministar dolazi iz partije za vreme cije vlasti, npr 1995 nije bilo ni jednog jedinog doktoranta koji je doktoriraro na matematickom fakultetu u beogradu i ta je godina apsolutno jedinstvena u istoriji tog fakulteta. u to vreme sadasnji ministar je naravno bio clan sps. ocigledno je da dosta toga naucio od svojih kolega.

najmanje je sto moze aktuelni ministar jeste da osudi svog poslodavca zbog takvog marketinskog u najmanju ruku neprimernog pristupa i da se od istog javno ogradi.

ukoliko pak to nece, pa nema mu druge nego da podnosi ostavku - jer ne moze njegov interes kao dekana fakulteta biti iznad interesa srbije. barem mu ja to necu dozvoliti.

facebook revolucija u srbiji?

pokrenula se prica na http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/117617/Zasto-Facebook-revolucija-zaobilazi-Srbiju.html uz komentar kod calije http://www.facebook.com/note.php?note_id=190856757618066 i pokrenula mi razmisljanje na temu da li je fb revolucija moguca.

I kao i svako razmisljanje u poslednje vreme, po pravilku je praceno i malim re-search-m. na kljucnoj reci facebook revolucija izlazi zabavan blog rekuzija http://rekurzivno.blogspot.com/2011/03/facebook-revolucija.html koji donosi i zabavne misli voje zanetica glede i unatoc toga.

moram da kazem da sve to zvuci (voja, calija, t-portal, rekurzivno) ocigledno, logicki neprotivurecno i elokvetno sto rece danijel kovac. ono sto mi se cini jeste da je upravo stoga i nedovoljno tacno. i to ne bi bio prvi put u istoriji ljudskog saznanja - primer hiperbolicke geometrije otkrivene kao nikad dokazana suprotna pretpostavka ili madelbrotovi fraktali kao objekti racionalne dimenzije dokazuju prethodno.

hocu reci, pitanje mogucnosti facebook revolucije u srbiji jeste pitanje sposobnosti srpskog drustva za taj vid promene

iz dva razloga:

prvo iz proste logike brojeva. sa 2 700 000 profila, da procenimo na nekih 1 800 000 uniqua, facebook je velicine beograda - i ne samo to, nego po svojoj demografiji jeste okrenut dinamcnijem delu drustva, mada ima sve vise starije populacije koja otvara facebook profile kao jedinoj vezi sa rasejanim potomstvom. samim tim, facebook predstavlja odredjenu presliku drustva.

drugo, like-ovanje, share-ovanje, tag-ovanje faktcki jesu digitalne preslike svidjanja, deljenja i oznacavanja koja mi u svakodnednvom offline zivotu cinimo. opcija friends mozda i ne preslikava na najbolji moguci nacin pojam prijatelja, medjutim u svakom slucaju moze se svesti na poznaninka - bilo da je poznanstvo iz realnosti ili iz digitalnog.

samim tim i relacije koje vaze u facebook zajednici verno preslikavaju neke od osnovnih relacija u drustvu.

faktkciki dakle pitanje spremnosti drustva na promene je kao i uvek pitanje politickih cinilaca da te promene izvode. a ovde se cini da ne postoje politicki cinioci koji to zele da urade. to je, po mom misljenju, a ne ednemski konzervativizam, razlog izostanka promene odnosno facebook aktivnosti koji bi eventualno pratili taj proces. a ukoliko se to promeni, zivi bili pa vidjeli, kako ce to biti na facebook-u

12. mart

svakog dvanaestog marta setim se kako je izgledao taj dan. bio sam u vojsci u kasarni topcider i oko pola jedan kada je zmija pucao na premijera moja klasa i ja smo ljustili neke zidove od stare farbe da bi se kasnije to krecilo. klasi je zvonio telefon, on se javio, iako nam do 14h nije bilo dozvoljeno da se javljamo na mobilne i rekao mi je da je bilo nesto sa djindjicem.

tog popodneva, kao i svakog uostalom od kada sam prekomadovan u beograd, dosla je ana da mi donese rucak. sa njom je stigao i miljan koji se taman vratio sa ecosy kongresa iz bomersvika pun prica. secam se i da smo sedeli na klupama blizu prijavnice, da nas je grejalo prvo prolecno sunce i da uopste nismo shvatali razmeru tog dogadjaja. da naprosto nismo verovali da se to dogodilo. pricali smo neke price koje su bile aktuelne pre, dotakli smo se i toga sto se desilo u podne, ali smo brzo odlazili na neke druge teme. moram da kazem da ja i dan danas ne shvatam da je on ubijen. bio sam danas u cedinoj setnji do vlade i gledam to dvoriste i ne kapiram majke mi. tu ispred vlade neko se popeo i upucao ga.

secam se i kasnije tog popdneva - kuvao sam kafu nekom ppuk-u i pitao ga sta ce biti - on je samo slegao ramenima. posle smo videli zandarmece koji su se naselili u paviljonu do nas i koji su trckali svako jutro sa nama. secam se i kako smo u subotu gledali prenos sahrane, ali kako sam ja i jos cetvrorica jedini dobili izlaz u grad u nedelju 16. marta. secam se i kako sam ujutro 17. opet poslat nekim poslom u grad, da sam gledao kako hapse cecu i da sam otisao i do 92-ojke da se vidim sa begicem koji je tada brojao svoje poslednje dane na mestu direktora TV-a.

zivot je otisao dalje. u medjuvremenu sam postao cale - prvo se rodio filip - 15.12. te iste godine, pa ena 07.02 2007 i na kraju lea 13.01. 2009. niko od njih nikada uzivo nije video zorana djindjica, oni citav svoj zivot znaju za njega i za njih je on ubijeni premijer. oni su zajedno sa nama svakog 12.03. svake godine. za njih je to dan kada se ide na ulicu, kada je mama tuzna a tata bistri politiku. a za mene je to dan koji i dalje ne razumem, kao sto ne razumem da je zoran ubijeni premijer. to je uostalom i razlika i izmedju roditelja i dece.

da se razumemo, ja smatram da je on kao premijer mnogo toga izbrljao. i ne samo kao premijer, nego i kao predsednik DS-a - setimo se samo one epizode sa onim volom na palama ili one somnabulne kampanje protiv izlaska na izbore 1997 ciji je jedini cilj bio da se smanji rejting vuku draskovicu a ne da se obori milosevic, sto je sve samo ne nastavak politike koju smo svi zajedno definisali setajuci, lupajuci, smrzavajuci se zime 1996/97. smatram i da je ta vlada bila manjinska i nametnuta politickim dogovorom DOSa i da srbija nije bila spremna za tu vladu. i smatram da je ta vlada bila najslabija od svih - em su joj ubili premijera em su je oni mracnjaci zezali kako su stigli, a za to u dobroj meri on snosi odgovornost.

ali, nikada nisam mogao da pomislim da ce on zbog toga izgubiti glavu - mozda zato sto sam i sam naivan a vlast je ozbiljna stvar - mnogima se zameris da bi je dobio, a onda mnogi zele da te sa iste uklone, a ako misle da je ubistvo jedini nacin, onda beri kozu na siljak. a to da je smrt jedini nacin silaska sa vlasti u srbiji smo precesto vidjali.

a djindjic nas je ubedio svojim delanjem da to ne mora tako. jer ne sme se zaboraviti da je on istolersao onog mracnjaka koji je direktno sacuvao radeta markovica i omogucio mu da spaljuje dosijee DB-a. ne sme se zaboraviti da je do 2002 nacelnik generalstaba bio nebojsa pavkovic haski optuzenik, a da je komandant prve armije bio lazarevic takodje haski optuzenik. ne sme se zaboraviti da je pomocnik ministra unutrasnjih poslova bio sreten lukic haski optuzenik, a da je uzdanica sablje bio guri, za koga se zna sta je i kako radio po kosovu 1998 -99. na kraju djindjic se jeste dogovorio sa ulemekom da ovaj ne puca.

dvanasti mart jeste dan secanja. ali on ne sme da bude dan ocaja. premijer je ubijen - dobro, sad moramo dalje na isti nacin. on je pao, ali mi moramo da nastavimo da radimo. plasim da nam je u poslednih osam godina ubistvo premijera bio alibi za nerad cije posledice sada osecamo. a ja na to vise ne pristajem.

sv sava (2)

sad mi se javila ana. otisla je po filipa nakon svetosavske proslave u os ratko mitrovic, novi beograd, blok 38. evo kako je to izgledalo (prenosim opis ocevidca filipa sto je vernije moguce)

mesto radnje: hol osnovne skole koji se koristi za svakojake priredbe. za potrebe proslave sv save koja se formalno naziva slavom postavljen je sto sa svecom, slavskim kolacem i vinom.

ucesnici: pop, direktorka, hiphoperke...

pop: cita neku knjigu o duhovima, zvoni sa nekim zvonom iz koga izlazi dim koji uzasno smrdi i peva. svi se krste pa i ocevidac iako to ne zna da radi.

hiphoperke: izlaze na scenu i igraju kao rok zvezde

direktorka: (nejasno je sta ona radi, verovatno drzi prigodan govor)

domacin slave (ne spominje se)

sv sava

jedna od kljucnih tekovina razvoja civiizacije se ogleda upravo u odvajanju religije od drzave: od razvlascivanja crkve nad kmetovima, preko autonomije obrazovnog i naucnog procesa na univerzitetu, do Darvina i savremene umetnosti. a sada smo dosli do toga da je cak u katolickoj crkvi poptuno legitimno postaviti pitanje reghabilitacije Djordana Bruna kao najeksplicitnije zrtve terora religije nad istinom - sam papa benedikt je skoro imao koju glede velikog praska.

sustina je u tome da je religija od obaveznog presla u status izbornog - i da je to bolje za svakog - za crkvu jer ima svoje iskrene vernike i za drustvo jer nikoga ne prisiljava da bude ono sto nije. kada se tako postulira dobije se kljuc za pomirenje u okviru jednog drustva.

srpsko drustvo je medjutim sklono tome da se ne miri - jer u sukobima vidi izgovor za sopstvenu nebitnost u globalnim okvirima. od sukoba sa komsijama do sukoba sa samim sobom, u poslednjih 20 godina, sem facebook(r), sav drugi kontakt sa savremenim svetom smo izgubili. teme o kojima savremeni svet prica mi ignorisemo - ali ne samo zato sto smo toliko samozaljubljeni, vec i stoga sto se bavimo sopstvenim sukobima koje negujemo.

uvodjenje sv save devedesetih u srpske skole izvedeno je po slicnom principu kao sto je kasnije DOS-ova vlada uvela veronauku - a to je princip trgovine sa crkvom. crkva je trazila sv savu i veronauku godinama a onda kada je vlast bila slaba ili mislila da joj ne treba sukob sa crkvom - tada je popustala. i u jednom i u drugom slucaju radilo se o tome da sada ta ista crkva ne podrzi neke mracnjake - u slucaju 90-ih u pitanju su bili R&R ekipa iz B&H a u slucaju veronauke u pitanju je bio VK.

i kako da se onda i sv sava i verounauka tumace kao iskrena zelja drustva da se neguju praznici i verska osecanja bratoljublja (i sestroljublja, prim aut), a ne kao iznudjen i nametnut potez od strane trgovaca iz spc?

uzgred, sam kult sv. save ne postoji do XIX veka. tek od 1843 u skolama u Srbiji se to slavi kao slava i to kao deo 19-to vekovnog nacionalnog romanticarskog budjenja - drugim recima cak i neko pozivanje na tradiciju je pomalo tanko - mada ne kazem da ne postoji. e sad, problem je sa tim sto je taj kult kao u ostalom i svaki drugi kult, morao u cilju svog nastajanja da neke detalje iz zivota predmetnog rastka nemanjica sto promeni sto izostavi i po pravilu idealizuje. to ide dotle da se njegov otac, po funkciji veliki zupan raske, proglasava za kralja, a rastko za kraljevica (juce to saznadoh od sina). problem sa nasim obrazovnim sistemom je taj da on taj kult predstavlja kao istinu - i to namerno, a to je u XXI veku nedozvoljeno jer niko nema pravo da laze nasu decu.

011

srecna nova godina.

odmorili smo se, proslavili, doneli neke odluke, krenuli da ih sprovodimo. cool. jos je i otoplilo pa izgleda kao prolece.

u sezoni smo rodjendana: anino i moje troje dece rodjeno je od decembra do februara tako da u tom periodu prodavci igracaka trljaju ruke, jer pored rodjendana ima i nova godina. medjutim kada se udje u taj projekat mora da se bude spreman na raznorazne kompromise i to pre svega sa kvalitetom tj sa gomilom lose obradjene plastike, roze za devojcice i plave za decake, koja po pravilu sljasti i svetluca. mi fakat ne zelimo da svoju decu od najranije mladosti uvlacimo u to vrzino kolo glamura, potrosnje, kreditnih kartica, kredita....i to putem igracka iz kine, zemlje kojoj vlada kp :). zato, iako se i to proizvodi u kini, long live LEGO!

citah neke tekstove sada preko "raspusta". o ekonomiji, zaduzivanju, uterivacima dugova. joj. nece da valja, ali i to je ceh balkanskog navodno simpaticnog a u stvari bahatog i necivilizovanog puvakanja tudjim perjem pod firmom autenticnosti i neshvacenosti od ostatka planete. i cini se da ce nas sve lupiti u glavu zelja nekih da budu nesto za sta nisu u stanju, ali su zato u stanju da korumpiraju odredjen broj onih koji ce im govoriti da su upravo oni ti sto zele da budu.