sv sava

jedna od kljucnih tekovina razvoja civiizacije se ogleda upravo u odvajanju religije od drzave: od razvlascivanja crkve nad kmetovima, preko autonomije obrazovnog i naucnog procesa na univerzitetu, do Darvina i savremene umetnosti. a sada smo dosli do toga da je cak u katolickoj crkvi poptuno legitimno postaviti pitanje reghabilitacije Djordana Bruna kao najeksplicitnije zrtve terora religije nad istinom - sam papa benedikt je skoro imao koju glede velikog praska.

sustina je u tome da je religija od obaveznog presla u status izbornog - i da je to bolje za svakog - za crkvu jer ima svoje iskrene vernike i za drustvo jer nikoga ne prisiljava da bude ono sto nije. kada se tako postulira dobije se kljuc za pomirenje u okviru jednog drustva.

srpsko drustvo je medjutim sklono tome da se ne miri - jer u sukobima vidi izgovor za sopstvenu nebitnost u globalnim okvirima. od sukoba sa komsijama do sukoba sa samim sobom, u poslednjih 20 godina, sem facebook(r), sav drugi kontakt sa savremenim svetom smo izgubili. teme o kojima savremeni svet prica mi ignorisemo - ali ne samo zato sto smo toliko samozaljubljeni, vec i stoga sto se bavimo sopstvenim sukobima koje negujemo.

uvodjenje sv save devedesetih u srpske skole izvedeno je po slicnom principu kao sto je kasnije DOS-ova vlada uvela veronauku - a to je princip trgovine sa crkvom. crkva je trazila sv savu i veronauku godinama a onda kada je vlast bila slaba ili mislila da joj ne treba sukob sa crkvom - tada je popustala. i u jednom i u drugom slucaju radilo se o tome da sada ta ista crkva ne podrzi neke mracnjake - u slucaju 90-ih u pitanju su bili R&R ekipa iz B&H a u slucaju veronauke u pitanju je bio VK.

i kako da se onda i sv sava i verounauka tumace kao iskrena zelja drustva da se neguju praznici i verska osecanja bratoljublja (i sestroljublja, prim aut), a ne kao iznudjen i nametnut potez od strane trgovaca iz spc?

uzgred, sam kult sv. save ne postoji do XIX veka. tek od 1843 u skolama u Srbiji se to slavi kao slava i to kao deo 19-to vekovnog nacionalnog romanticarskog budjenja - drugim recima cak i neko pozivanje na tradiciju je pomalo tanko - mada ne kazem da ne postoji. e sad, problem je sa tim sto je taj kult kao u ostalom i svaki drugi kult, morao u cilju svog nastajanja da neke detalje iz zivota predmetnog rastka nemanjica sto promeni sto izostavi i po pravilu idealizuje. to ide dotle da se njegov otac, po funkciji veliki zupan raske, proglasava za kralja, a rastko za kraljevica (juce to saznadoh od sina). problem sa nasim obrazovnim sistemom je taj da on taj kult predstavlja kao istinu - i to namerno, a to je u XXI veku nedozvoljeno jer niko nema pravo da laze nasu decu.