zdravstvo u srbiji

Maločas dođoh iz dz Novi Beograd rešen da nikad više ne posetim ni jednu zdravstvenu ustanovu na terirtoriji Republike Srbije, jer za tu količinu arogancije nemam ni gram tolerancije.

Gospođe i gospodo u belim mantilima ne zaboravite da vi postojite zbog nas pacijenata koji vas uredno preplacujemo. Vi, da budemo precizni ni ne biste imali te mantile da vam ih mi nismo kupili, a da ne kažem da smo vas sve uredno i iškolovali i to više nego što treba. Niko vas drage doktorke i doktori nije školovao da budete arogantni, već da nam pomognente kada nam treba.

A da bi se ostvario taj osnovni cilj, nephodno je da vi budete pod kontrolom. Ali ne samih sebe, jer čuvate jedni druge više nego katolički kler, već društva. Nephodno je da se vaša delatnost izdvoji iz budgetskog davanja, nephodno je da se fond ZSO odvoji od ministarstva i da se i on nadje na tržištu kao jedan od ravnopravnih ponuđača usluga zdravstvenog i životnih osiguranja, a osnovno je da se odgovornost za socijalna i penziona davanja prenese sa pravnog na fizičko lice. Kroz tu reformu praktično će uplaćivač biti poverilac, tj akcionar koji kroz taj vid štednje ostvaruje sigurnost za budućnost.

Pitanje vlasništva nad tim fondom nije toliko relevantno - može da bude u rukama države, ali što nezavisnije od političkih procesa - fond ZSO kao i fond PIO nisu stvari oko kojih Vlada treba da ima intervenciju - jer kad ima, a kako je sada, imamo i to da je kasta u belom postala zaštićenija od belih medveda, a penzioneri najprivilegovaniji građani.

Pa pogledajte samo koliko smo imali različitih ministara zdravstva od 2000 godine do danas - 2, izvesnog O. Joksimovića i večitog Tomicu Milosavljevića. Predmenti Tomica je prisutan u svim režimima ali ne zatpo što je toliko stručan da ga svi hoće nego bre što zna da pliva i uz i niz vodu. Kako vetar duva. Razlika između njega i gore navedenog primera fonda ZSO je u tome što Tomica zavisi od plivanja a od fonda bi zavisilo kako i šta i fond bi bio ostavljen da radi. Naravno, ne treba biti naivan, fotelje rukovodilaca bi se tresle od revizora a tu je i ključno - pravosuđe je i dalje u katastrofi, a ove mere koje drug Homen i ekipa rade samo su dodatno zamutile vodu. Obrni okreni 10 godina se vrtimo u istom krugu, jer neka pitanja koja su nas mučila tada, nas muče i dan danas, samo što je danas svet otišao mnogo dalje, a ni mi nemamo više dežurnog krivca.