sv sava (2)

sad mi se javila ana. otisla je po filipa nakon svetosavske proslave u os ratko mitrovic, novi beograd, blok 38. evo kako je to izgledalo (prenosim opis ocevidca filipa sto je vernije moguce)

mesto radnje: hol osnovne skole koji se koristi za svakojake priredbe. za potrebe proslave sv save koja se formalno naziva slavom postavljen je sto sa svecom, slavskim kolacem i vinom.

ucesnici: pop, direktorka, hiphoperke...

pop: cita neku knjigu o duhovima, zvoni sa nekim zvonom iz koga izlazi dim koji uzasno smrdi i peva. svi se krste pa i ocevidac iako to ne zna da radi.

hiphoperke: izlaze na scenu i igraju kao rok zvezde

direktorka: (nejasno je sta ona radi, verovatno drzi prigodan govor)

domacin slave (ne spominje se)

sv sava

jedna od kljucnih tekovina razvoja civiizacije se ogleda upravo u odvajanju religije od drzave: od razvlascivanja crkve nad kmetovima, preko autonomije obrazovnog i naucnog procesa na univerzitetu, do Darvina i savremene umetnosti. a sada smo dosli do toga da je cak u katolickoj crkvi poptuno legitimno postaviti pitanje reghabilitacije Djordana Bruna kao najeksplicitnije zrtve terora religije nad istinom - sam papa benedikt je skoro imao koju glede velikog praska.

sustina je u tome da je religija od obaveznog presla u status izbornog - i da je to bolje za svakog - za crkvu jer ima svoje iskrene vernike i za drustvo jer nikoga ne prisiljava da bude ono sto nije. kada se tako postulira dobije se kljuc za pomirenje u okviru jednog drustva.

srpsko drustvo je medjutim sklono tome da se ne miri - jer u sukobima vidi izgovor za sopstvenu nebitnost u globalnim okvirima. od sukoba sa komsijama do sukoba sa samim sobom, u poslednjih 20 godina, sem facebook(r), sav drugi kontakt sa savremenim svetom smo izgubili. teme o kojima savremeni svet prica mi ignorisemo - ali ne samo zato sto smo toliko samozaljubljeni, vec i stoga sto se bavimo sopstvenim sukobima koje negujemo.

uvodjenje sv save devedesetih u srpske skole izvedeno je po slicnom principu kao sto je kasnije DOS-ova vlada uvela veronauku - a to je princip trgovine sa crkvom. crkva je trazila sv savu i veronauku godinama a onda kada je vlast bila slaba ili mislila da joj ne treba sukob sa crkvom - tada je popustala. i u jednom i u drugom slucaju radilo se o tome da sada ta ista crkva ne podrzi neke mracnjake - u slucaju 90-ih u pitanju su bili R&R ekipa iz B&H a u slucaju veronauke u pitanju je bio VK.

i kako da se onda i sv sava i verounauka tumace kao iskrena zelja drustva da se neguju praznici i verska osecanja bratoljublja (i sestroljublja, prim aut), a ne kao iznudjen i nametnut potez od strane trgovaca iz spc?

uzgred, sam kult sv. save ne postoji do XIX veka. tek od 1843 u skolama u Srbiji se to slavi kao slava i to kao deo 19-to vekovnog nacionalnog romanticarskog budjenja - drugim recima cak i neko pozivanje na tradiciju je pomalo tanko - mada ne kazem da ne postoji. e sad, problem je sa tim sto je taj kult kao u ostalom i svaki drugi kult, morao u cilju svog nastajanja da neke detalje iz zivota predmetnog rastka nemanjica sto promeni sto izostavi i po pravilu idealizuje. to ide dotle da se njegov otac, po funkciji veliki zupan raske, proglasava za kralja, a rastko za kraljevica (juce to saznadoh od sina). problem sa nasim obrazovnim sistemom je taj da on taj kult predstavlja kao istinu - i to namerno, a to je u XXI veku nedozvoljeno jer niko nema pravo da laze nasu decu.

011

srecna nova godina.

odmorili smo se, proslavili, doneli neke odluke, krenuli da ih sprovodimo. cool. jos je i otoplilo pa izgleda kao prolece.

u sezoni smo rodjendana: anino i moje troje dece rodjeno je od decembra do februara tako da u tom periodu prodavci igracaka trljaju ruke, jer pored rodjendana ima i nova godina. medjutim kada se udje u taj projekat mora da se bude spreman na raznorazne kompromise i to pre svega sa kvalitetom tj sa gomilom lose obradjene plastike, roze za devojcice i plave za decake, koja po pravilu sljasti i svetluca. mi fakat ne zelimo da svoju decu od najranije mladosti uvlacimo u to vrzino kolo glamura, potrosnje, kreditnih kartica, kredita....i to putem igracka iz kine, zemlje kojoj vlada kp :). zato, iako se i to proizvodi u kini, long live LEGO!

citah neke tekstove sada preko "raspusta". o ekonomiji, zaduzivanju, uterivacima dugova. joj. nece da valja, ali i to je ceh balkanskog navodno simpaticnog a u stvari bahatog i necivilizovanog puvakanja tudjim perjem pod firmom autenticnosti i neshvacenosti od ostatka planete. i cini se da ce nas sve lupiti u glavu zelja nekih da budu nesto za sta nisu u stanju, ali su zato u stanju da korumpiraju odredjen broj onih koji ce im govoriti da su upravo oni ti sto zele da budu.