zezanje ...pivo...beograd...jeftino

u danasnjoj "politici", na beogradskim stranama, izvesni m.bakocevic, prepricava tekst iz "guardian"-a ciji je autor gart kartrajt, kako ga autor naziva, "plodni putopisac i novinar", a u kome doticni gospodin pod naslovom "ples na dunavu" opisuje lepote terevencenja u gradu. naslanjajuci se na tekst doticnog gospodina, politikin autor dobija i izjavu od predstavince TOB-a, koja uvidja turisticki potencijal koji proizilazi iz jeftinog piva i zezanja do jutra.

dobro je da je TOB uvideo mogucnost i da je shvatio da u gradu u kome do pre par godina si mogao da spavas samo u nekom od prastarih hotela i placas duplo skuplju cenu ako nemas srpksi, tj srj pasos, da sada ima preko 50 hostela, da u njega pored slovenaca koji prave desant za svaku novu godinu u brojevima i uz logistiku ina kojoj bi im pozavideli i organizatori mitinga istine na kosovu 1989 to blagoizvoljevaju i ostrvljani u pogledu exit-a i cinjenice da novi sad nema civilni aerodrom i dobro je da ta beogradska otvorenost pored vrednosti nje per se, donese i neki ekstra dinar u ova krizna vremena.

ono sto ne valja je to sto nam se to predstavlja kao vrednost po sebi. nesto cemu treba da se divimo jer smo ispali pametni, nesto sa cim treba da se hvalimo.

izvin'te ali ja ne bih da se hvalim jeftinim pivom. ako je jeftino znaci da ne valja. niko, npr nije rekao da je heineken (uzmimo ga za primer zbog crvene zvezde petokrake :) jeftin, ali svi pricaju da je dobar. ili - niko nikad nije rekao da je njujork jeftin, ali svi hoce tamo da odu.

a beograd - dobro dosli dragi gosti, ovde je sve jeftino, izvol'te...

jeftinu stvar je lako prodati tu spora nema. medjutim to ce doneti nizak profit. a ako donese nizak profit, morace opet nesto da se proda da bi moglo da se zivi. i tako u krug.

dakle, izlaz je da se proda skupo. a to treba znati.

da kazem i da ta jeftinoca, gostoljubivost i sl. super je sve to, ali i mi koji smo tu, na licu mesta, treba da zivimo. bas me interesuje kako bi reagovali stanovnici npr istocnog londona kada bi im svake veceri dopirala muzika kroz otvorene prozore do ranih jutarnjih sati. bas me zanima da li bi imali razumevanja za potrebe kafanskog profita i potrebe grada da se pozicionira kao grad sa najboljim provodom u istocnoj evropi ili bi se pak organizovali i svog lokalnog mp-a za gusu uhvatili da gasi tu muziku od koje ne moze da se spava.

nemoj da se lose razumemo: nisam ja zaboravio kako sam nocima po klubovima ordinirao veselih devedesetih i kako sam se zblanuo kada sa prvi put otisao u zagreb krajem oktobra 2000 godine. covece - tamo mirno, nigde nikog, rekoh sebi - ovaj zagreb je teska putara. medjutim isto je tako bilo i u stokholmu i u budimpesti. a ja navikao na zeznje za 10 DEM koje ukljucuje bleju do ranog jutra uz pivo, pljesku, pljuge i taksi gajbi sam itekako bio zbunjen.

medjutim taj zbun je prestao kako je i ovde pocelo da se radi: ides na posao, sljakas, vikendom u shopping mall. i onda shvatis da naprosto za tu bleju vise nema vremena.

e sad mi smeta to sto kada se probudim da napravim mlekence za bebence ne mogu da se opasuljim jer mi u sobu ulazi ivan gavrilovic i "200 na sat uuu u krivinu" i trazim od drustva da se malo trgne.

ok je zezanje, ok je beograd, ok je jeftino, ali nije to valjda meaning of life. iako su nam mladost pojeli skakavci 90-ih, iako nas je mnogo zapalilo od sidney-a do LA i obratno, iako smo omatoreli i odrtaveli, nismo propali. ima nas jos.

borba se nastavlja.