tema nije toliko opsta, ali govori dosta o nasoj poslovicnoj lenjosti, a predstavlja poziv za akciju.
elem, kao sto vecina zna u online zivotu postoji nesto sto se zove IP. to je niska od ukupno 12 cifara razdvojenih tackama koja u stvari predstavlja nas digitalni identitet - svakog od nas koji se nalazi na mrezi.
kao sto takodje vecina zna, postoje stalni i dinamicki IP-jevi - u zavisnosti od tipa veze koju dati server tj racunar ima sa internetom.
mozda malo manja vecina zna da su ti IP-jevi dodeljeni po teritoriji i da je za to nadlezan ICANN - medjunarodna internet agencija, ista ona koja dodeljuje tzv top level domain-e, tzv TLD, u slucaju srbije to je npr .rs. drugim recima svi IP-jevi koji se dodeljuju na odredjenoj teritoriji pripadaju unapred definisanom skupu iz koga se nekom logikom dodedljuju.
tu dolazimo do nase naravi.
dakle, mi, srbija, dobili smo neki skup IP brojeva koji mozemo da dodeljujemo svima onima koji se loguju na internet sa nase teritorije. i mi to, je li, i radimo, ali nista vise od toga.
sa druge strane, nase komsije iz hrvatske su taj svoj skup IP brojeva podelili na neke podskupove i te podskupove vezali za gradove - tipa samo odredjeni IP-jevi se dodeljuju iz zagreba, a neki drugi iz splita, a neki treci iz rijeke...
zasto je ovo u stvari bitno?
pa iz tog razloga sto je upravo IP ono sto omogucava da internet bude medij za koji u svakom trenutku znamo koliko je pracen odnosno koliko je uticajan. i na osnovu toga znamo, npr, da na facebook-u iz Srbije ima sada oko 1.000.000 korisnika. ono sto ne znamo, a da je npr nadlezni organ u Srbiji za preraspodelu IP-jeva (telekom, RATEL, ko?) bi znali, jeste koliko je od tih 1.000.000 iz beograda, koliko iz novog sada, a koliko npr iz kursumlije.
raspodela IP-jeva po gradovima donosi razvoj lokalnog interneta i to kroz mogucnost ciljanja putem IPa tacno odredjene teritorije koja je od interesa za datog oglasivaca. npr lokalni frizer iz subotice zeli da ponudi uslugu online narucivanja friziranja. danas, on/ona to moze da uradi tako sto ce da odstampa letak i da ga svojim musterijama podeli u prodavnici - sto je lose em sa stanovista komunikacije, em sa stanovista ekologije. da imamo IP raspodelu, on bi mogao da zakupi banner na posecenom sajtu, da kaze da ce taj banner da se prikazuje samo za mreznu grupu subotica i da dobije odziv i nekih koji nisu njegove musterije.
sa druge strane, za portale tipa b92.net, blic.rs, mondo.rs ili politika.rs IP targetiranje bi omogucilo da svakom svom potencijalnom citacu ponude odmah ono sto nju/ga zanima u smislu sadrzaja vezanog za teritoriju - npr ako se loguje neko iz valjeva, odmah na portalu dobije aktuelne vesti iz valjeva, kao i vremensku prognozu.
drugim recima, samo mali korak, vezivanje IP brojeva za gradove, pospesio bi razvoj interneta a samim tim i dodatan razvoj u ova krizna vremena neohodan srbiji u celini. stoga, ajde malo da se cimnemo, svako kako zna, pa da dodjemo do IP targetiranja po gradovima. cenim da nije tesko, a ko zna bolje nek me demantunje.
Friday, August 7, 2009
Tuesday, July 28, 2009
zezanje ...pivo...beograd...jeftino
u danasnjoj "politici", na beogradskim stranama, izvesni m.bakocevic, prepricava tekst iz "guardian"-a ciji je autor gart kartrajt, kako ga autor naziva, "plodni putopisac i novinar", a u kome doticni gospodin pod naslovom "ples na dunavu" opisuje lepote terevencenja u gradu. naslanjajuci se na tekst doticnog gospodina, politikin autor dobija i izjavu od predstavince TOB-a, koja uvidja turisticki potencijal koji proizilazi iz jeftinog piva i zezanja do jutra.
dobro je da je TOB uvideo mogucnost i da je shvatio da u gradu u kome do pre par godina si mogao da spavas samo u nekom od prastarih hotela i placas duplo skuplju cenu ako nemas srpksi, tj srj pasos, da sada ima preko 50 hostela, da u njega pored slovenaca koji prave desant za svaku novu godinu u brojevima i uz logistiku ina kojoj bi im pozavideli i organizatori mitinga istine na kosovu 1989 to blagoizvoljevaju i ostrvljani u pogledu exit-a i cinjenice da novi sad nema civilni aerodrom i dobro je da ta beogradska otvorenost pored vrednosti nje per se, donese i neki ekstra dinar u ova krizna vremena.
ono sto ne valja je to sto nam se to predstavlja kao vrednost po sebi. nesto cemu treba da se divimo jer smo ispali pametni, nesto sa cim treba da se hvalimo.
izvin'te ali ja ne bih da se hvalim jeftinim pivom. ako je jeftino znaci da ne valja. niko, npr nije rekao da je heineken (uzmimo ga za primer zbog crvene zvezde petokrake :) jeftin, ali svi pricaju da je dobar. ili - niko nikad nije rekao da je njujork jeftin, ali svi hoce tamo da odu.
a beograd - dobro dosli dragi gosti, ovde je sve jeftino, izvol'te...
jeftinu stvar je lako prodati tu spora nema. medjutim to ce doneti nizak profit. a ako donese nizak profit, morace opet nesto da se proda da bi moglo da se zivi. i tako u krug.
dakle, izlaz je da se proda skupo. a to treba znati.
da kazem i da ta jeftinoca, gostoljubivost i sl. super je sve to, ali i mi koji smo tu, na licu mesta, treba da zivimo. bas me interesuje kako bi reagovali stanovnici npr istocnog londona kada bi im svake veceri dopirala muzika kroz otvorene prozore do ranih jutarnjih sati. bas me zanima da li bi imali razumevanja za potrebe kafanskog profita i potrebe grada da se pozicionira kao grad sa najboljim provodom u istocnoj evropi ili bi se pak organizovali i svog lokalnog mp-a za gusu uhvatili da gasi tu muziku od koje ne moze da se spava.
nemoj da se lose razumemo: nisam ja zaboravio kako sam nocima po klubovima ordinirao veselih devedesetih i kako sam se zblanuo kada sa prvi put otisao u zagreb krajem oktobra 2000 godine. covece - tamo mirno, nigde nikog, rekoh sebi - ovaj zagreb je teska putara. medjutim isto je tako bilo i u stokholmu i u budimpesti. a ja navikao na zeznje za 10 DEM koje ukljucuje bleju do ranog jutra uz pivo, pljesku, pljuge i taksi gajbi sam itekako bio zbunjen.
medjutim taj zbun je prestao kako je i ovde pocelo da se radi: ides na posao, sljakas, vikendom u shopping mall. i onda shvatis da naprosto za tu bleju vise nema vremena.
e sad mi smeta to sto kada se probudim da napravim mlekence za bebence ne mogu da se opasuljim jer mi u sobu ulazi ivan gavrilovic i "200 na sat uuu u krivinu" i trazim od drustva da se malo trgne.
ok je zezanje, ok je beograd, ok je jeftino, ali nije to valjda meaning of life. iako su nam mladost pojeli skakavci 90-ih, iako nas je mnogo zapalilo od sidney-a do LA i obratno, iako smo omatoreli i odrtaveli, nismo propali. ima nas jos.
borba se nastavlja.
dobro je da je TOB uvideo mogucnost i da je shvatio da u gradu u kome do pre par godina si mogao da spavas samo u nekom od prastarih hotela i placas duplo skuplju cenu ako nemas srpksi, tj srj pasos, da sada ima preko 50 hostela, da u njega pored slovenaca koji prave desant za svaku novu godinu u brojevima i uz logistiku ina kojoj bi im pozavideli i organizatori mitinga istine na kosovu 1989 to blagoizvoljevaju i ostrvljani u pogledu exit-a i cinjenice da novi sad nema civilni aerodrom i dobro je da ta beogradska otvorenost pored vrednosti nje per se, donese i neki ekstra dinar u ova krizna vremena.
ono sto ne valja je to sto nam se to predstavlja kao vrednost po sebi. nesto cemu treba da se divimo jer smo ispali pametni, nesto sa cim treba da se hvalimo.
izvin'te ali ja ne bih da se hvalim jeftinim pivom. ako je jeftino znaci da ne valja. niko, npr nije rekao da je heineken (uzmimo ga za primer zbog crvene zvezde petokrake :) jeftin, ali svi pricaju da je dobar. ili - niko nikad nije rekao da je njujork jeftin, ali svi hoce tamo da odu.
a beograd - dobro dosli dragi gosti, ovde je sve jeftino, izvol'te...
jeftinu stvar je lako prodati tu spora nema. medjutim to ce doneti nizak profit. a ako donese nizak profit, morace opet nesto da se proda da bi moglo da se zivi. i tako u krug.
dakle, izlaz je da se proda skupo. a to treba znati.
da kazem i da ta jeftinoca, gostoljubivost i sl. super je sve to, ali i mi koji smo tu, na licu mesta, treba da zivimo. bas me interesuje kako bi reagovali stanovnici npr istocnog londona kada bi im svake veceri dopirala muzika kroz otvorene prozore do ranih jutarnjih sati. bas me zanima da li bi imali razumevanja za potrebe kafanskog profita i potrebe grada da se pozicionira kao grad sa najboljim provodom u istocnoj evropi ili bi se pak organizovali i svog lokalnog mp-a za gusu uhvatili da gasi tu muziku od koje ne moze da se spava.
nemoj da se lose razumemo: nisam ja zaboravio kako sam nocima po klubovima ordinirao veselih devedesetih i kako sam se zblanuo kada sa prvi put otisao u zagreb krajem oktobra 2000 godine. covece - tamo mirno, nigde nikog, rekoh sebi - ovaj zagreb je teska putara. medjutim isto je tako bilo i u stokholmu i u budimpesti. a ja navikao na zeznje za 10 DEM koje ukljucuje bleju do ranog jutra uz pivo, pljesku, pljuge i taksi gajbi sam itekako bio zbunjen.
medjutim taj zbun je prestao kako je i ovde pocelo da se radi: ides na posao, sljakas, vikendom u shopping mall. i onda shvatis da naprosto za tu bleju vise nema vremena.
e sad mi smeta to sto kada se probudim da napravim mlekence za bebence ne mogu da se opasuljim jer mi u sobu ulazi ivan gavrilovic i "200 na sat uuu u krivinu" i trazim od drustva da se malo trgne.
ok je zezanje, ok je beograd, ok je jeftino, ali nije to valjda meaning of life. iako su nam mladost pojeli skakavci 90-ih, iako nas je mnogo zapalilo od sidney-a do LA i obratno, iako smo omatoreli i odrtaveli, nismo propali. ima nas jos.
borba se nastavlja.
Thursday, January 8, 2009
nova godina
dugo nista ne napisah - u stvari to i ne cinim na regularnoj osnovi, vec ako i samo ako imam nesto da izbistrim sa internetskim narodom
mislio sam danas da pisem o dve teme - gasu i pay pal-u i to u dva odvojena bloga, ali cu da spojim.
i nemam bas sta ja tu puno da dodam sem da bih ja, da sam na mestu samodrzca, odmah seo u avion i pravac tripoli - kod starog druga gadafija po dogovor oko plina. usput bih za ruku poveo i druga mesica pa da dogovorimo skupni deal - gasni aranzman sa libijom / izgradnja gasnog terminala na krku/ jadranski plinovod. pa polako. ima neceg i u nesvrstavanju, kako je to davnijeh dana primetio i dosledno sprovodio na nasu radost najveci sin nasih naroda i narodnosti.
oko pay pal-a. pa to je cist skandal i to samo i iskljucivo zahvaljujuci veselim narodnim poslanicima. pa mi i cestita CG smo jedine dve drzave ciji gradjani ne mogu, sem da lazu da zive u nekom Roleigh NC i da im neko iz peronospore da ZIP kod, ne mogu da otvore PAY PAL account. Ajd sto skuplje placamo hranu thnx to licnosti prethodno opisivane na ovome blogu, ali zasto i sve ostalo da placamo skuplje sada, kada je stednja, stiskanje kaisa, kriza....
mislio sam danas da pisem o dve teme - gasu i pay pal-u i to u dva odvojena bloga, ali cu da spojim.
i nemam bas sta ja tu puno da dodam sem da bih ja, da sam na mestu samodrzca, odmah seo u avion i pravac tripoli - kod starog druga gadafija po dogovor oko plina. usput bih za ruku poveo i druga mesica pa da dogovorimo skupni deal - gasni aranzman sa libijom / izgradnja gasnog terminala na krku/ jadranski plinovod. pa polako. ima neceg i u nesvrstavanju, kako je to davnijeh dana primetio i dosledno sprovodio na nasu radost najveci sin nasih naroda i narodnosti.
oko pay pal-a. pa to je cist skandal i to samo i iskljucivo zahvaljujuci veselim narodnim poslanicima. pa mi i cestita CG smo jedine dve drzave ciji gradjani ne mogu, sem da lazu da zive u nekom Roleigh NC i da im neko iz peronospore da ZIP kod, ne mogu da otvore PAY PAL account. Ajd sto skuplje placamo hranu thnx to licnosti prethodno opisivane na ovome blogu, ali zasto i sve ostalo da placamo skuplje sada, kada je stednja, stiskanje kaisa, kriza....
Subscribe to:
Comments (Atom)